Dobro je poznato da je pravilna ishrana, uz kvalitetan san, fizičku aktivnost i mentalnu ravnotežu, jedan od preduslova za zdravlje i kvalitetan život.
Uprkos tome, pravilnu ishranu nije tako lako definisati. Stručnjaci se slažu oko nekih osnovnih postulata, ali u osnovi dosta toga ostaje teško razumljivo. Jedan od razloga za to je i hiperprodukcija knjiga, naučnih radova i popularnih tekstova kojima nas zasipaju sa svih strana.
Razlozi za to su relativno jednostavni. Prehrambena industrija obrće milijarde dolara na godišnjem nivou, kao i farmaceutska industrija, proizvodnja suplemenata i tržište usluga. U naučnom svetu postoji princip “publish or perish” (“objavljuj ili nestani”), tako da se objavljuje mnogo toga pseudo-naučnog samo da se nešto objavi.
Kada su u pitanju “dijete”, ili je bolje da kažemo “specijalni režimi ishrane za smanjenje ili povećanje telesne mase” (u engleskom jeziku, recimo, “diet” označava režim ishrane, bez nužne promene telesne mase) na tržištu je moguće zaista veliki broj “sistema”. Razlike među pojedinima od njih uopšte nisu male, već se može reći da su oni dijametralno suprotni. Tako, recimo, možete naći savete da jedete preko celog dana, pomalo, na ne više od tri sata, ali takođe i da jedete samo jednom dnevno. Ili Vam mogu savetovati da ne jedete posle sumraka, ali i da jedete isključivo uveče, jer su tako radili naši preci pre mnogo hiljada godina.
Najveći problem sa ovim nije ni to što neki ljudi neće dostići željeni cilj (pod pretpostavkom da je bio realan), niti to što će potrošiti značajne sume novca na nešto što im nije pomoglo, već što pridržavanje pojedinih popularnih posebnih režima ishrane može da ima i ozbiljne posledice po zdravlje.
Na ovim stranama dobićete naše mišljenje o ishrani bazirano, pre svega, na činjenicama, zdravom razumu i naučnom pristupu.