U ovom delu sajta bismo želeli da damo osvrt na neke od mnogih knjiga koje smo pročitali.
Smatramo da je veoma važno da čovek čita samo ono što je zaista vredno njegove pažnje i dobro za njega. Prvih nekoliko hiljada postojanja onoga što danas smatramo civilizacijama knjige su bile potpuno nedostupne “običnim” ljudima. Knjige su bile malobrojne i nalazile su se u manastirima ili u posedu moćnih i bogatih ljudi. Umnožavale su se prepisivanjem.
Tek je pojava Gutenberga i tehnologije štampanja koju je on otkrio omogućila masovnije izdavanje knjiga. I pored toga je niz godina za većinu porodica postojala samo jedna knjiga – Biblija (u tzv. zapadnom svetu).
Vremenom se broj pisaca i knjiga povećavao, zahvaljujući čemu danas imamo remek-dela literature. Međutim, pored relativno malobrojnih remek-dela se pojavio i ogroman broj dela namenjenih manje zahtevnoj publici i vrlo skromnog kvaliteta.
Savremenom čitaocu je zahvaljujući modernim tehnologijama na raspolaganju više knjiga nego što bi ono mogao da pročita za nekoliko života. S obzirom na to da je vreme najvažniji resurs svakog čoveka očigledno je potrebno da svako od nas veoma pažljivo bira ono što će čitati. U slučaju brojnih knjiga, njihovo čitanje ne samo da predstavlja gubitak vremena, već potencijalno i veliku štetu, jer one sadrže brojne neistine, koje čitaoca mogu da dovedu u zabludu.
Potrebno je, dakle, da čitalac prestane da posmatra svaku knjigu kao svetinju samu po sebi, već da postavi kritičko pitanje: “Šta mi ova knjiga konkretno donosi?”. Ovo nije pitanje egoizma, okrenutosti samom sebi ili nečeg sličnog, već jednostavno pitanje odgovornosti prema samom sebi. Ovaj stav će, naravno, ponajpre napadati “autori” svesni činjenice da njihove knjige ne sadrže ništa korisno za bilo koga, i ne predstavljaju ništa drugo nego sredstvo zadovoljavanja ega autora ili punjenja njegovih džepova.
Mi ćemo, stoga, pokušati da iznesemo svoj subjektivni stav o određenom broju knjiga koje smo pročitali. Svaki ovakav stav je nužno subjektivan, čak i kada potiče od “objektivnih” i “školovanih” kritičara. I jedni i drugi mogu da pate od manjka akademske čestitosti i da imaju (ne)materijalnu korist od forsiranja određenih knjiga, autora ili izdavača.
Knjige koje ćemo analizirati pripadaju sledećim kategorijama: